Vodovodna preduzeća nijesu spremna da djelove vodovodnih sistema daju privatnicima jer je njima važno izvlačenje materijalne dobiti, a ne održavanje mreže, saopštila je Olivera Doklesić, direktor preduzeća Vodovod iz Herceg Novog. Komentarišući nacrt Zakona o vodnim uslugama, koji se donosi kako bi se vodosnabdijevanje isključilo iz zakona o komunalnim djelatnostima, na jučerašnjoj javnoj raspravi, Doklesić je objasnila da su oni ali i Opština Tivat imali loše iskustvo sa privatnicima.
– Privatnicima, kada dobiju na korišćenje dio vodovnodne ili kanalizacione mreže, je prioritet izvlačenje materijalne dobiti, a ne održavanje mreže. Ima i više od deset godina da je Opština Tivat vratila svoj sistem koji je neko vrijeme bio pod ingerencijom privatnih lica. Mislim da na tom dijelu mreže oni još nijesu uspjeli da vrate kvalitet, kao što je na ostalom dijelu sistema. Mi smo u Herceg Novom imali loše iskustvo i debelo to platili. Dosta dobro smo ušli u priču sanacije kvarova, nabavke repromaterijala, tako da želim da kažem da ovo što je dato za termin „privatno-javno partnerstvo”, treba staviti veliki bold zato što mislim da nijesmo spremni da djelove vodovodnog sistema nekome damo, ne znajući na šta će to kasnije da izgleda – rekla je Doklesić.
Ona je navela da su vodovoni sistemi na primorju u jako lošem stanju i zamolila predstavnike Ministarstva održivog razvoja i turizma dato imaju u vidu.
– Gotovo sva naša mreža je amortizovana ali i naši rezervoari. Nemamo adekvatnu studiju razvoja da bi mogli iz takvih parametara da damo dugoročne programe razvoja. Mi preko zime imamo velike viškove vode. Ulažu se veliki napori ali ovakav sistem je tehnički loš i njegova validnost je značajno smanjena – navela je Doklesić.
Doklesić je ukazala da ni naknada za priključak trebalo da bude veća.
Izvršni direktor podgoričkog Vodovoda Filip Makrid saopštio je da troškovi priključenja za njih nijesu toliko važni u materijalnom smislu.
–Materijalna dobit nije na prvom mjestu. Suština priključka kod nas je stvar kontrole i budućeg održavanja. Kada izvršimo kontrolu znamo da imamo tog potrošača i znamo da je uradio vodovodni instrument koji odgovora parametrima. Suština nije da zaradimo na priključku potrošača, nego na usluzi koju pružamo potrošaču. Ako dozvolimo da neko „vršlja” po vodovodnoj mreži, onda je upitno zašto je Vodovod tu – rekao je Makrid.
Predstavnik budvanskog Vodovoda Gojčilo Obradović saopštio je da je najviše zloupotreba bilo na priključcima.
– Ako to bude pratio neko drugi a ne mi to će se sve više povećati – rekao je Obradović.
Član radne grupe za izradu nacrta zakona Sanja Živković saopštila je da zakon predviđa centralizaciju jer omogućava da Vlada da osniva preduzeće koje će pružati usluge.
Predstavnik Ministarstva održivog razvoja i turizma Vera Vujošević saoštila je osnovne novine koje donosi zakon o vodnim uslugama.
– Novima zakonom izdvojene su vodne usluge kao usluge vodovonabdijevanja, odvođenje voda, uvrštena je mobilna isporuka vode. Propisano je da pružaoca vodnih usluga osniva Vlada ili lokalna samourava, ali i donošenje strateških dokumenata. Od ovog zakon očekujemo jačanje finansijske stabilnosti pružaoca usluga, povećava se sposobnost kreditnog zaduženja a povećava i autonomija pružaoca vodnih usluga – saopštila je Vujošević.
N.S.

---

Parkiranje uvršteno u komunalne djelatnosti
Ukoliko bude usvojen novi zakon o komunalnim djelatnostima biće dozvoljeno da se na stubovima rasvjete postavljaju reklamni panoi što je dobro ako znamo koliko to znači malim privrednicima koji žele da reklamiraju privatni biznis, ocijenio je Zdravko Šoć, predstavnik Komunalnih usluga na jučerašnjoj javnoj raspravi o nacrtu zakona o komunalnim djelatnostima.
–Za mene je pozitivno to što je zakon predvidio da se uz odobrenje nadležnog organa mogu koristiti objekti za isticanje reklama. Na taj način se može vršiti reklamiranje a to mnogo znači malim privrednicima – rekao je Šoć.
Nacrt zakona o komunalnim djelatnostima tretira i oblast parkiranja što za predstavnike Parking servisa nije pravo rješenje.
– Mišljenja smo da je parkiranje vezano za saobraćaj a ne za komunalne djelatnosti. Smatramo da pripadamo grani saobraćaja koja treba da rješava neke naše probleme vezane za naplatu i kontrolu parkiranja. Mi smo dostavili nekoliko predloga, a bude li potrebno, poslaćemo ih još – saopštio je Alija Hamzić, predstavnik Parking servisa.
Vera Vujošević, predstavnik Ministrastva održivog razvoja, je objasnila i koji su razlozi doveli do toga da se mora raditi novo zakonsko rješenje.
– Najznačajniji problemi na koje se ukazivalo iz opština je obaveza izjednačavanja cijena za pravna i fizička lica, odnosno, upis komunalne infrastrukture na lokalne samouprave, sprovođenje javnog postupka za zaključivanje ugovora, vođenje odvojenog knjigovodstva. Najbitnije novine nacrta zakona, je da je iz teksta isključeno regulisanje komunalne djaletnosti i one su prenijete u drugom zakonu – navela je Vera Vujošević.
Član radne grupe za izdradu nacrta zakona Milka Šćepović saopštila je da su se trudili da sve primjedbe svih komunalnih društava ugrade u novo zakonsko rješenje.